Dok rimokatoličanstvo i pravoslavlje priznaju oba izvora (Pismo i Predaju), a veliku važnost pridaju teološkom mišljenju i crkvenim ocima, protestantizam priznaje samo Pismo (sola Scriptura).
Pojedinci su bili prilično nezavisni ali su se povremeno okupljali radi službe Božije i zajedničkih aktivnosti. U početku su hrišćanski kaluđeri živeli na neformalan način, tako što su stariji kaluderi, poznati po svojoj mudrosti, savetovali početnike. Isposnici su održavali veze sa društvom primajući posetioce i pletući košare za prodaju na pijacama. Još od vremena pustinjskih isposnika, postojale su i monahinje.[1]
У Православној цркви, крштење, миропомазање и свештенство не могу се поновити, док се остале тајне понављају. По хришћанском вјеровању, света тајна је чин који преображава. Преображење је истински циљ Господа Бога у његовим спаситељским дјелима. У Христу, Бог не само да спасава човјека, не само да људима опрашта гријехе него, такође, и преображава људски живот.
Na hrišćanstvo su u to vrijeme imale uticaj druge različite vjere kao, gnosticizam i mitraizam. Isto tako hrišćanstvo je prihvatilo neke elemente od paganskih religija. O nivou ili stepenu uticaja na hrišćanstvo, mišljenja među naučnicima se dosta razlikuju.
Први дио Новог завјета сачињавају четири јеванђеља која описују живот, чуда, проповиједи, смрт, васкрсење и вазнесење Исуса Христа, рођеног у Витлејему, у Галилеји.
Као резултат колонијалне експанзије од стране моћних западних држава, као и због мисионарског жара, западно хришћанство се у разним облицима проширило на подручја Сјеверне и Јужне Америке, Океаније, источне Азије и подсахарске Африке.
Догматске разлике, као и политичке прилике и разни интереси довели су до тога да је данас хришћанство раздијељено и разједињено. Међу великим бројем људи, који се изјашњавају као хришћани, многа хришћанска начела се данас не примјењују и не поштују.
Veliki broj hrišćana u raznim denominacijama sveli su svoje „hrišćanstvo“ na nekoliko rituala — obreda, kojima prisustvuju nekoliko puta godišnje (na crkvene praznike).
whenever you click on a connection to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in the browser's search engine results, it's going to clearly show the modern Wikiwand interface.
Хришћaни сe рaзликују у мишљeњу и убeђeњимa у вeзи сa тумaчeњeм одређених библијских одломaкa, aли вeрују у исти основни принцип- дa je Исус Христос Божији Син који је плaтио цeну људског грeхa умрeвши нa крсту и устaвши из мртвих.
Ruski monasi sade krumpir, oko 1910. Pravoslavnih manastira ima muških i ženskih. U pravoslavnom hrišćanstvu nema razlike između muških i ženskih manastira. Pravoslavni monasi i monahinje vode jednak duhovni život. Pravoslavno monaštvo nema monaških redova, kao u rimokatoličkoj crkvi.[nine]
Rastuća kritika rimokatoličke ekleziološke strukture i njenog ponašanja dovela je do protestantskog check here pokreta u16. veku i podele zapadnog hrišćanstva.
Naučnici su zahvaljujući arheološkim dokazima i samoj Bibliji lako uspeli da odrede ovu lokaciju kao „najverovatnije mesto krštenja Isusa” (deo je iscrtan i na mapi koja se pominje dalje u tekstu), a Unesko je 2015. lokalitet uvrstio na Listu svetske kulturne baštine.
Raspadom Rimskog carstva 476. godine, hrišćanstvo će postati jedina veza između dvije novonastale države — Zapadnog i Istočnog rimskog carstva.